Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić potvrdila je danas da su robne rezerve pune i da građani Srbije i privreda ne treba da brinu, poručivši da će nakon istrage o mahinacijama u robnim rezervama odgovarati svi za koje se pokaže da su činili zloupotrebe.
Brnabić je, prlikom obilaska radova na deonici puta Prolom Banja–Begovića grob u Topličkom okrugu, istakla da je najvažnije da domaće potrebe uvek budu zadovoljene, da budemo u tom smislu potpuno bezbedni, što, kako je ocenila, sada i jeste slučaj.
Ona je predočila da su proizvođači i trgovci, tražili nešto veće kvote za izvoz, da se dozvoli za mesec dana izvoz od 350.000 tona kukuruza i pšenice, dok je država dozvolila 150.000 tona.
U tom kontekstu, premijerka je najavila da će u utorak ponovo održati sastanak sa udruženjem “Žita Srbije”, kako bi se videlo koji su dalji koraci.
Brnabić je podsetila na to da je da Vlada dozvolila izvoz za Albaniju i Severnu Makedoniju, ali da u ovom trenutku nije ni približno dostignut nivo izvoza u odnosu na postignute ugovore.
Informisaću se o tome da li tu postoji problem, ako država može da pomogne, transportom ili logistički. Svakako, gledaćemo da balansiramo, da ispraznimo te silose, ali da u svakom trenutku budemo bezbedni, ponovila je predsednica Vlade.
Prema njenim rečima, ne postoji bojazan i Srbija svega ima i previše, te je zato i dozvoljen izvoz, ali uz kvote, kako bi sve moglo da bude kontrolisano.
Koliko se i koje robe čuva kod privatnika i kako se vrši kontrola, objasnila je ona, zavisi od vrste robe, a kontrolu vrše Direkcija za robne rezerve i određena ministarstva.
Istovremeno, odgovarajući na novinarska pitanja, premijerka je poručila da je ocena Fridom hausa da je naša zemlja najviše nazadovala tokom prošle godine, a Priština najviše napredovala sramna, jer je samo prošle godine na Kosmetu za 20 odsto uvećan broj napada na Srbe.
Brnabić je podsetila na to da je Srbija, sa druge strane, tokom 2021. završila javnu raspravu i privela kraju proces izmene Ustava koje obezbeđuju potpunu samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva, pri čemu smo 16. januara imali uspešan referendum o tome.
Ona je napomenula da je tog 16. januara Priština zabranila Srbima osnovno ljudsko pravo – pravo glasa na referendumu, a nakon toga, 3. aprila, i učestvovanje na izborima.
Premijerka je, govoreći o sitaciji u našoj južnoj pokrajini, ocenila da je situacija kompleksna, pre svega zbog ponašanja Prištine.
Priština ne želi da pregovara. To je jasno Vašingtonu, Briselu, Parizu, Londonu, Berlinu. Šta će uraditi tim povodom videćemo. Prošlo je devet godina od Briselskog sporazuma, nemamo i dalje ZSO, a Priština otvoreno kaže da neće implementirati Briselski sporazum i da on za njih ne postoji, predočila je Brnabić.
Vlada Srbije će, kao ozbiljna i odgovorna vlada koja poštuje međunarodne ugovore i sporazume, čekati da vidi šta će uraditi oni koji su supotpisnici tog sporazuma, pre svega EU, objasnila je ona i dodala da tim povodom u Beogradu danas boravi specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak.